Интервју председника Општине Богатић, Ненада Бесеровца за лист “Ин Мачва”

10. септембра 2016.

nenad

Поводом 10. септембра, Дана општине Богатић, председник Општине Богатић Ненад Бесеровац, у интервјуу  за лист „Ин Мачва“ говорио је  о оствареним резултатима и плановима, задацима у економском развоју општине, очекиваним инвестицијама, решавању проблема водоснабдевања, сарадњи са Руском федерацијом … Интервју преносимо у целости.

Шта сматрате најзначајнијим у години која је протекла (између два Дана општине)?
– Не бих могао да апострофирам неки посебан догађај који је обележио период између два дана општине, али могу рећи, обзиром да смо имали, турбуленције у коалицији, изборну кампању и изборе, технички мандат до формирања нове коалиције, мене радује да све ово није утицало на редовно функционисање институција локалне самоуправе, да смо календарску годину мирно привели крају, реализујући све зацртане циљеве, испоштовали све индиректне кориснике и сервисирали све њихове планиране пројекте и редовне трошкове и расходе, остварили суфицит у буџету и реално испланирали буџет за ову годину. Ја морам да кажем, иако свестан свих пропуста и реалних тешкоћа и проблема у раду, да наша општина, ма шта ко мислио, има шансу, да уз бољу организацију, функционалнију општинску управу, коју ћемо надам се добити након увођења службеничког система од 1. децембра, када на снагу ступи Закон о запосленим у Аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, буде једна од светлијих примера, бар у овом делу централне Србије. То није мој субјективан став, али имам прилику, обзиром да се често срећем са колегама из других градова и општина и да имам увид у огромне проблеме у појединим локалним самоуправама, које се огледају у презадужености, блокади рачуна општине, али и домова здравља, школа, вишку запослених, недостатка стручног кадра… Ми таквих круцијалних проблема немамо, а обзиром на природне потенцијале којим располажемо и изузетно повољан географски положај, наше општине, тврдим да уз, као што рекох бољу организацију, наша општина има шансу и перспективу.

Који су важнији пројекти чији завршетак се може очекивати у наредних годину дана? Да ли је реално очекивати инвестиције на подручју општине које би допринеле економском развоју и запошљавању?

– Инфраструктурни пројекти који ће сигурно бити реализовани до следећег празника општине, су завршетак изградње спортске хале и реконструкција преосталих 13км насипа (првих 7км је реконструисано и тај део ће бити свечано отворен и предат на управљање ЈП ВП Сава Шабац, управо на Дан општине 10. септембра), а биће започета и реализација пројекта загревања 13 јавних установа са геотермалног извора ББ-1. Почетком ове године имали смо велика улагања у путну инфраструктуру. Извршено је преасвалтирање локалних путева у МЗ Клење, Глушци, Глоговац, Белотић у дужини око 8 км, инвестиција вредна 19 милиона динара, крпљење ударних рупа у износу од 4,5 милиона, реализовано је и шљунчење пољских путева у МЗ Бадовинци, Богатић, Дубље, Метковић, Узвеће, Глушци, Глоговац, Белотић у вредности преко 4 милиона динара. У наредних месец дана, обзиром да је спроведена јавна набавка, биће реализован пројекат ревитализације преко 13км пољских и некатегорисаних путева, које општина спроводи са Министарством пољопривреде и заштите животне средине, пројекат вредан више од 7 милиона динара.
Што се тиче улагања у установе образовања, реконструисан је комплетан кров, на згради ОШ «Мика Митровић» у Богатићу, инвестиција вредна око 3,2 милиона динара, а како је владина Канцеларија за управљање јавним улагањима одобрила средтва у вредности преко 20 милиона динара, у овој школи извршиће се и постављање спољашње фасаде, унутрашње кречење, комплетне зграде, замена подова и светларника, тако да ћемо након завршетка ових радова, добити један супер функционалан и енергетски ефикасан објекат за наше основце. Замењен је и кров на објекту зграде ОШ «Цветин Бркић» у Глушцима, а ови радови коштали су око 1,5 милона динара, а реконструкција школске сале за физичку културу у ОШ «Лаза К. Лазаревић» у Клењу која је у току коштаће око 3,8 милиона динара. Спроводи се јавна набавка за реконструкцију школског полигона у Салашу Црнобарском, као и изградња паркинг простора испред школа у Црној Бари и Дубљу.
Што се ЈКП „Богатић” тиче, набавком новог, модерног камиона смећара вредног 15 милиона динара, стекли су се услови да већ од следећег месеца крене организовано прикупљање смећа у још четири МЗ и то Дубље, Глушци, Узвеће и Совљак, а на јесен се планира и бушење новог бунара на изворишту у Богатићу (око 6 милиона).
Уз више од 50 милиона који су или ће до краја године, бити из локалног буџета бити исплаћени за халу, може се лако израчунати колико је, без обзира на наш скроман буџет, издвојено за инвестиције.
Када је реч о економским инвестиција, оне зависе од инвеститора али и наше способности да створимо повољан економски амбијент и исте доведемо у нашу општину. Завршетком израде плана Генералне регулације за насељено место Богатић, створиће се плански услови за инфраструктурно опремање радне (индустријске) зоне на површини 12,5 ха општинске земље иза трафо станице према Дубљу и могућност «гринфилд» инвестиција у овој зони, а нови власник бившег погона Зорка-пластике, господин Зоран Кнежевић, који је и власник фирме „ЗК – Термосхем”, чије је седиште у Чешкој, је већ кренуо у адаптацију прилично запуштеног објекта и најкасније до половине следеће године покренуће процес производње. У оптицају су три идеје, за које су израђене физибилити студије, а видећемо за коју ће се инвеститор одлучити.

Да ли се у наредном периоду може очекивати нешто конкретније у односима са Руском федерацијом?

– Што се посете Русији и учешћа на 5. Словенском међународном економском форуму, утисци су позитивни. Наша делегација од 11 чланова, коју је предводио начелник Мачванског управног округа, господин Драгослав Милановић, је примљена, уважена и угошћена на највишем, рекао бих државничком нивоу. Пријатељски однос према нашем народу могао се срести на сваком кораку, потписана су два важна Протокола, између града домаћина Брјанска и општине Богатић, као и између Губерније Брјанске и Мачванског округа. Општина Богатић, презентовала је пре свега своје геотермалне потенцијале, који могу бити изузетно занимљиви руским инвеститорима, а започета сарадња треба да се настави посетом губернатора Богомаза, нашем округу почетком октобра, када ће бити договорена и конкретна решења на пољу образовне, културне, спортске, али пре свега економске сарадње.

Хоће ли се у наредних годину дана решити проблем водоснабдевања у селима где је сада неисправна пијаћа вода?

– Проблем водоснабдевања не можемо решити сами и ту помоћ морамо потражити код републичких органа, а очекујемо позитиван одговор Канцеларије за управљање јавним улагањима око суфинансирања пројекта бушења бунара у МЗ Црна Бара, који у будућности може прерасти у извориште за сеоски водовод, а пројекат је прошао контролу, инжењерског тима Канцеларије.

Сматрате ли да сте пропустили шансу да у најодговорнији орган извршне власти, Општинско веће, предложите стручњаке за поједине области?

– Не сматрам да сам пропустио шансу, јер је нисам ни имао. Најпре наши чланови Општинског већа нису професионалци, као што је то случај са неким другим градовима и општинама. Кажите ми Ви, где су и који су то стручњаци, који би се озбиљно бавили проблемима друштвене заједнице, за надокнаду од 15.000 динара. Ја мислим да је то тренутно нереално, а у будућности ако Веће буде професионализовано, да чланове Већа добијемо путем конкурса, а не постављењем, тада можемо размишљати у том правцу.
Шта бисте рекли грађанима поводом Дана општине?

– Грађанима наше општине желим да поручим, да у ово време у ком доминира економски либерализам, не очекују превелику помоћ од државе или општине, већ да превасходно ако желе да поправе свој економски положај и животни стандард, морају поћи од себе и покушати да мењају и неке своје навике, не кукају и очајавају и чекају да им неко помогне, већ да иду напред. Ја бих волео да у нашем друштву има више државног интервенционизма, као што сам имао прилику да се уверим да постоји у Руској федерацији, али ми смо 2000. године изабрали тржишну економију у којој доминира крупан капитал и сада се морамо прилагођавати овим, код нас још увек квазикапиталистичким условима и оваквом начину живота и рада.

logo lista 4

 

Извор: “Ин Мачва”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *