Intervju Nenada Beserovca, predsednika opštine Bogatić za list In Mačva

29. decembra 2015.

Beserovac 2 stupca 102 mm CB sramerno

Rezultati uprkos teškim izazovima

 Da li je i za Vas događaj godine u opštini Bogatić početak radova na izgradnji i rekonstrukciji odbrambenog nasipa na Drini?

– Ne bih mogao reći baš događaj godine, ali jedan od strateških projekata, koji smo postavili kao cilj na početku godine, svakako jeste. Sporazum, potpisan sa JP “Srbijavode”, 31.marta ove godine je počeo da se realizuje i uveren sam da će rekonstrukcija teći utvrđenom dinamikom i da će u naredne dve godine, kako je i predviđeno, ovaj posao biti završen. Opština Bogatić, je svoj deo preuzetih obaveza po sporazumu izvršila ili izvršava, a za topografske podloge i eksproprijaciju više od 500 parcela u ovoj godini utrošeno je više od 6 miliona dinara, a budžetom za sledeću godinu obezbeđeno je još 4 miliona za isplatu eksproprisanih parcela. Moram da istaknem izuzetno dobru saradnju sa „Srbijavodama“, koje su u svoj program za ovu godinu predvidele i sredstva za radove na obaloutvrdi u Mesnoj zajednici Badovinci, kao i zajednički napor na smanjenju duga za naknadu za odvodnjavanje, nastalog u prethodnom periodu, koji je rezultirao otpisom naknade za 2014. godinu u iznosu preko 21 miliona od strane JP “Srbijavode”, ali i uplatom više od 7,17 milina dinara na ime ove naknade za tekuću godinu, čime je naš ukupan dug umanjen za skoro 30 miliona, a imamo obećanje da će nam biti otpisano još oko 10 miliona dinara i uveren sam da će se ova uspešna saradnja nastaviti i u narednom periodu. Imam i moralnu obavezu da se Radnoj grupi, na čelu sa Gordanom Savić, formiranoj za realizaciju ogromnog posla u tehničkom smislu vezanom za eksproprijaciju, javno zahvalim na napornom, stručnom i profesionalnom radu u prethodnom periodu.

Koje druge investicije, značajne za unapređenje kvaliteta života građana opštine biste izdvojili kao najvažnije?

– Pre svega to su investicije u putnoj infrastrukturi, kako asfaltiranje novih, preasfaltiranje postojećih, ali i šljunčenje nekategorisanih i poljskih puteva, za koje je utrošeno više od 50 miliona dinara, zatim uređenje školskog dvorišta OŠ “Mika Mitrović”  dela Ulice Mije Jovanović u iznosu oko 14 miliona, izgradnja zdravstvene ambulante u Dublju 7,5 miliona, završetak međufaze na izgradnji sportske hale, čiju realizaciju su sufinansirali Ministarstvo privrede iz sredstava EIB-a sa 14 i Opština sa 18 miliona, rekonstrukcija sportske hale u Banovom Polju u saradnji sa Fondacijom Ane i Vlade Divca i Olimpijskim komitetom Srbije. Projekat zagrevanja 13 javnih ustanova je u fazi dobijanja potvrde o rezervama i eksplotacionog prava i u kabinetu ministra energetike je pre oko mesec dana sa šefom kabineta Dušanom Mrakićem i načelnicom sektora za specijalne projekte Tanjom Stojanović, dogovorena dinamika budućih zadataka, vezanih za sam tok projekta, koji se, napominjem, finansira iz sredstava EU i drugorangiran je od 21 projekta u Ministarstvu, kao jedini lokalni projekat.

U 2014. godini imali smo vanrednu situaciju zbog poplava, a početkom ove godine vanredno stanje u Crnoj Bari zbog neispravne pijaće vode. Takođe, i u drugim selima su registrovavne visoke koncentracije nitrata, negde i arsena u pijaćoj vodi. Ima slučajeva da je voda zagađena u školama … Do kada će u Crnoj Bari meštani piti vodu iz cisterni, kada i kako će se rešavati problem vodosnabdevanja?

– Što se konkretno Crne Bare tiče, u saradnji sa Rudarsko geološkim fakultetom urađen je projekat za bunar, koji treba da posluži kao izvorište za seoski vodovod za Crnu Baru, ali i više naselja u perspektivi, i prosleđen Vladinoj kancelariji za obnovu i pomoć poplavljenim područjima, za finansiranje. Njihovi stručnjaci su izlazili na teren i nadamo se da će sredstva za izgradnju ovog bunara biti odobrena. Ukoliko se to ne desi u budžetu za 2016. na poziciji Direkcije za GZPI predviđena su sredstva iz sopstvenih izvora za ovaj projekat, kao i za projektovanje mreže za seoski vodovod, a na poziciji JKP Bogatić, obezbeđena su sredstva za novi bunar na izvorištu, investicija vredna oko 6 miliona dinara. Problem vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda, biće glavna tema svake buduće koalicije koja bude vodila opštinu, kao i pronalaženje sredstava za sufinansiranje ovih projekata, bilo sa republičkog nivoa bilo iz EU fondova. Opština Bogatić je predvidela 10 miliona dinara za projektovanje stanice za prečišćavanje otpadnih voda, inoviranje postojećih, ali i izradu novih projekata na polju vodovodne i kanalizacione mreže.

Ekonomski tokovi u opštini nisu najpovoljniji. Privatizacijom je ugušeno i ono malo proizvodnih pogona, prepolovio se broj zaposlenih u privredi, prosečna plata u opštini Bogatić je niža nego u Crnoj Travi koja je ranije bila sinonim siromaštva. Nije li trenutak da se konačno poljoprivreda i na lokalnom nivou shvati ozbiljnije i više ne bude „neiskorišćena šansa“. 

– Poljoprivreda kao najveća i skoro jedina privredna grana u Opštini, koja  donosi novu vrednost, je od lokalnih vlasti shvaćena ozbiljno i to potvrđuje i planirani budžet Direkcije za poljoprivredu i selo opštine Bogatić, za 2016. godinu, koji je planiran u visini od 27 miliona dinara. Međutim, ingerencije lokalne samouprave u ovoj oblasti su ograničene i ono što Opština treba da radi u budućnosti jeste edukacija naših poljoprivrednih proizvođača kao i pomoć oko njihovog udruživanja, da bi uopšte bili konkurentni na tržištu, jer veliki trgovinski lanci osim kvaliteta i količina, traže i stalnost u snabdevanju, a sitan prizvođač to sigurno ne može da obezbedi. Ovih dana osnovano je udruženje malinara, svinjari se ponovo organizuju, postoje i pokušaji da se poljoprivrednici organizuju i putem sindikata i to su modeli koje treba slediti. Inače da bi se privreda pokrenula potrebni su novi proizvodni kapaciteti i nadam se da će se i na tom planu nešto promeniti u sledećoj godini. Po mojim saznanjima i razgovorima koje sam vodio sa budućim vlasnikom pogona „Zorke plastike“, gospodinom Zoranom Kneževićem, vlasnikom kompanije ” ZK-Termochem”, čije je sedište u Pragu u Češkoj, a ima predstavništvo u Obrenovcu, oni su ozbiljni u nameri da u sledećoj godini pokrenu ozbiljnu proizvodnju i razrađuju tri ideje, a jedna je proizvodnja pogonskog goriva biljnog porekla.

Teško se živi u celoj državi, a tek u maloj i siromašnoj sredini. Šta lokalna samouprava preudzima na planu unapređenja zaštite porodice, mladih,  materijalno i socijalno ugroženih?

– Ove godine Opština je za direktna socijalna davanja, dakle jednokratne pomoći socijalno ugroženom stanovništvu, ishranu i smeštaj učenika, naknade za novorođenčad, regresiran prevoz učenika, izdvojila 19 miliona dinara, ako se tu dodaju i stipendije za najbolje studente, studentske i učeničke nagrade, jednokratna pomoć đacima prvacima, kao i dotacije Crvenom krstu cifra doseže preko 28 miliona dinara. Sa Udruženjem „Karitas“ u poslednjih šest meseci realizujemo program pomoći i nege u kući starim i bolesnim licima, a nastavićemo ga i u 2016. godini jer su nam od strane Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja odoberena sredstva u iznosu od 1,5 miliona dinara. Inače do kraja godine usvojićemo i Odluku o pravima i uslugama socijalne zaštite opštine Bogatić, kojom će na sistemski način biti utvrđene nadležnosti Opštine u domenu usluga socijalne zaštite, a osim toga stvoriti i preduslove za konkurs koji je od strane ministra Vulina najavljen za sledeću godinu, a po kojem će Ministarstvo izdvojiti 400 miliona dinara za projekte iz sfere socijalne zaštite.

I sami živite u selu, pretpostavljam da ste često u drugim selima na području opštine. Izgledaju li i vama sela, sa sve manje mladih i sve više praznih kuća  tužno i bespomoćno? Kako se može vratiti život u naša sela? Šta na ovom planu preduzima lokalna samouprava?

– Na žalost to je naša realnost. Da bi se nešto drastično promenilo potrebno je obezbediti posao mladim ljudima i plate od kojih mogu pristojno da žive, da planiraju porodicu i odgajaju decu ili omogućiti da od rada na svojim imanjima i poljoprivrednim gazdinstvima ostvaruju prihode od kojih može pristrojno da se živi. Sve ostalo je prazna priča. Naravno mi pokušavamo da održavamo i adaptiramo Domove kulture po našim selima, zdravstvene ambulante, crkvene i sportske objekte, asfaltiramo ulice, šljunčimo puteve, kopamo kanale za odvodnjavanje, obnavljamo škole, školske sale, objekte za predškolski i predpripreni program, kako bi našim građanima omogućili da mogu neke svoje poterebe i aktivnosti organizovati i sporovoditi u svojim selima. Ali, da ćemo na taj način zadržati mlade ljude da ostanu na selu – nisam siguran. Ovih dana sa Nacionalnom službom za zapošljavanje potpisali smo dva sporazuma, jedan je otvaranje kluba za traženje posla za teže zapošljive kategorije u Bogatiću, kao i samouslužnu stanicu u Uzveću. To je projekat koji NSZ sprovodi sa delegacijom EU u Srbiji i finansira 12 meseci, a ako u praksi da rezultate Opština koja osim što će obezbediti prostor, u obavezi je da obezbedi održivost ovog projekta. Nadam se da će i otvaranje ovih ustanova doprineti da nezaposleni lakše dođu do toliko željenog posla.

Da li se slažete da su kultura i sport istinski reprezenti opštine, te da na ovom planu rezultati „odskaču“ od rezulata u drugim oblastima?

– Naravno da se slažem i mislim da nam je sve kao pre svega kultura i sport – gde bi nam bio kraj. Likovna kolonija Sovljak, Amatersko dramsko pozorište “Janko Veselinović”, kao i njegova omladinska scena, Mešoviti hor mačvanski, a naročito Folklorni ansambl „Đido“ su brendovi opštine Bogatić, manifestacije kao što su Festival harmonike, Sabor frulaša, likovno stvaralaštvo i literalno izdavaštvo, takođe zauzimaju svoje mesto, brojne manifestacije po našim selima takođe. Opština što preko KOC-a, kao i preko konkursa za udruženja iz oblasti kulture izdvaja godišnje za ove potrebe oko 20 miliona dinara. Što se sporta tiče, ove godine smo za sportska udruženja izdvojili 13 miliona dinara, a u poboljšanje uslova na sportskim objektima, pre svega fudbalskim igralištima u Klenju, Belotiću, Banovom Polju, Dublju i Salašu Crnobarskom još oko 1,2 miliona dinara. Ponavljam da je renovirana sportska hala u Banovom Polju, a potpisan je ugovor za završetak radova na hali Mačvanske srednje škole vredan 46 milona dinara, koji se finansira iz sopstvenih sredstava.

Šta očekujete od 2016. godine? Rekli ste da je budžet restriktivan. Šta to znači? Čega se možemo odreći, a čega moramo?

– Budžet za 2016. godinu je pre svega realan, i planiran na osnovu ostvarenih prihoda u ovoj godini i zadovolji će osnovne potrebe naših korisnika, a biće sredstava i za nove investicije, kao što su asfaltiranje u vrednosti od 30 miliona, nastavak izgradnje kolektora za kanalizaciju 20 miliona, kao što već rekoh bušenje novog bunara na izvorištu JKP „Bogatić“  6 miliona, izgradnja novog objekta za predškolski i pripremni program u Belotiću 6,3 miliona, rekonstrukcija krova u OŠ “Mika Mitrović” u Bogatiću 5,5 miliona, nadam se da će od Ministarstva zdravlja stići saglasnost za otvaranje centra za dijalizu u okviru Doma zdravlja Bogatić. Za projekte koji nisu ušli u budžet, a kandidovani su od naših indirektnih korisnika za finasiranje, potražićemo rešenje na drugoj strani. Vladinoj kancelariji za obnovu i pomoć, već je dostavljeno 18 projekata, uglavnom vezanih za sanaciju objekata javne namene, pre svega škole, predškolske ustanove, zdravstvene i socijalne ustanove i uveren sam da će Vlada održati obećanje i finansirati renoviranje i adptaciju ovih objekata.

Građani su, posebno kada su nečim nezadovoljni, strogi u ocenama da opštinska administracija slabo radi. Koliko će primena propisa o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru rezultirati efikasnijom administracijom koja će zadovoljiti zahteve građana i smanjiti zavisnost lokalnog budžeta od visine transfernih republičkih sredstava?

– I ja sam iskreno nezadovoljan, ali Uprava je jedan složen i inertan sistem, koji nije lako reformisati, ali se nadam da će se novom sistematizacijom, koja će uslediti nakon usvajanja skupštinske Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u Upravi i preduzećima i ustanovama čiji je osnivač Opština stvari popraviti. Mi iako po ovom Zakonu nemamo problem sa viškom zaposlenih, imamo potrebu za racionalizacijom nekih radnih mesta i ovo je zaista velika šansa da se napravi jedna funkcionalna uprava, koja će zadovoljiti i potrebe službe ali i potrebe građana. Osim racinalizacije otvara se mogućnost i za odlazak zaposlenih koji nisu potrebni ili na svojim radnim mestima ne daju svoj puni doprinos ili prelazak istih putem internog konkursa u drugi organizacioni oblik. Što se transfera tiče, iako ćemo naravno pokušati da izvorne prihode naplatimo u 100-postotnom iznosu, mišljenja sam da lokalne samouprave kao što je naša, teško da će u bliskoj budućnosti biti nezavisne od transfernih sredstava, koja se dobijaju iz budžeta Republike.

Na proleće će se održati lokalni izbori. Kakve rezultate očekujete i kakve su koalicije moguće. Vidite li sebe i posle izbora na funkciji predsednika opštine?

– Očekujemo dobar izborni rezultat, jer se nadam da će narod realno oceniti rad kadrova SPS-a u lokalnoj samoupravi, a što se koalicija tiče naša politička grupacija ima širok koalicioni kapacitet i ako nam građani daju poverenje i budemo u prilici da utičemo na formiranje nove koalicije, insistiraćemo na širokoj koaliciji i sve grupacije koje budu u Skupštini, su potencijalni partneri. Što se mene lično tiče, apsolutno je nebitno hoću li ostati na ovoj funkciji, jer sam ja vrhunac svoje političke karijere dostigao izborom na funkciju predsednika Opštine. Za mene će ovo biti izbori za ljude, a ne za stranke, i ako se napravi ekipa ljudi spremnih da se bavi ozbiljnim poslom u budućnosti i narevno ocene da sam u ove  dve i po godine dobro obavljao svoju dužnost možda bih i ostao, ali i ako budem na nekoj drugoj funkciji ili samo odbornik, trudiću se da dam svoj maksimum i odnositi se prema poslu i obavezama, kao i u proteklom periodu. Ukoliko se ne napravi pravi tim  ili koalicija na vlasti ne bude imala podršku više od 20 odbornika, iskreno sebe ne vidim u budućnosti na ovoj funkciji.

Na kraju svim građanima opštine Bogatić želim sve najlepše povodom Novogodišnjih i Božićnih praznika.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *