Интервју Ненада Бесеровца, председника општине Богатић за лист Ин Мачва

29. децембра 2015.

Beserovac 2 stupca 102 mm CB sramerno

Резултати упркос тешким изазовима

 Да ли је и за Вас догађај године у општини Богатић почетак радова на изградњи и реконструкцији одбрамбеног насипа на Дрини?

– Не бих могао рећи баш догађај године, али један од стратешких пројеката, који смо поставили као циљ на почетку године, свакако јесте. Споразум, потписан са ЈП “Србијаводе”, 31.марта ове године је почео да се реализује и уверен сам да ће реконструкција тећи утврђеном динамиком и да ће у наредне две године, како је и предвиђено, овај посао бити завршен. Општина Богатић, је свој део преузетих обавеза по споразуму извршила или извршава, а за топографске подлоге и експропријацију више од 500 парцела у овој години утрошено је више од 6 милиона динара, а буџетом за следећу годину обезбеђено је још 4 милиона за исплату експроприсаних парцела. Морам да истакнем изузетно добру сарадњу са „Србијаводама“, које су у свој програм за ову годину предвиделе и средства за радове на обалоутврди у Месној заједници Бадовинци, као и заједнички напор на смањењу дуга за накнаду за одводњавање, насталог у претходном периоду, који је резултирао отписом накнаде за 2014. годину у износу преко 21 милиона од стране ЈП “Србијаводе”, али и уплатом више од 7,17 милина динара на име ове накнаде за текућу годину, чиме је наш укупан дуг умањен за скоро 30 милиона, а имамо обећање да ће нам бити отписано још око 10 милиона динара и уверен сам да ће се ова успешна сарадња наставити и у наредном периоду. Имам и моралну обавезу да се Радној групи, на челу са Горданом Савић, формираној за реализацију огромног посла у техничком смислу везаном за експропријацију, јавно захвалим на напорном, стручном и професионалном раду у претходном периоду.

Које друге инвестиције, значајне за унапређење квалитета живота грађана општине бисте издвојили као најважније?

– Пре свега то су инвестиције у путној инфраструктури, како асфалтирање нових, преасфалтирање постојећих, али и шљунчење некатегорисаних и пољских путева, за које је утрошено више од 50 милиона динара, затим уређење школског дворишта ОШ “Мика Митровић”  дела Улице Мије Јовановић у износу око 14 милиона, изградња здравствене амбуланте у Дубљу 7,5 милиона, завршетак међуфазе на изградњи спортске хале, чију реализацију су суфинансирали Министарство привреде из средстава ЕИБ-а са 14 и Општина са 18 милиона, реконструкција спортске хале у Бановом Пољу у сарадњи са Фондацијом Ане и Владе Дивца и Олимпијским комитетом Србије. Пројекат загревања 13 јавних установа је у фази добијања потврде о резервама и експлотационог права и у кабинету министра енергетике је пре око месец дана са шефом кабинета Душаном Мракићем и начелницом сектора за специјалне пројекте Тањом Стојановић, договорена динамика будућих задатака, везаних за сам ток пројекта, који се, напомињем, финансира из средстава ЕУ и другорангиран је од 21 пројекта у Министарству, као једини локални пројекат.

У 2014. години имали смо ванредну ситуацију због поплава, а почетком ове године ванредно стање у Црној Бари због неисправне пијаће воде. Такође, и у другим селима су регистровавне високе концентрације нитрата, негде и арсена у пијаћој води. Има случајева да је вода загађена у школама … До када ће у Црној Бари мештани пити воду из цистерни, када и како ће се решавати проблем водоснабдевања?

– Што се конкретно Црне Баре тиче, у сарадњи са Рударско геолошким факултетом урађен је пројекат за бунар, који треба да послужи као извориште за сеоски водовод за Црну Бару, али и више насеља у перспективи, и прослеђен Владиној канцеларији за обнову и помоћ поплављеним подручјима, за финансирање. Њихови стручњаци су излазили на терен и надамо се да ће средства за изградњу овог бунара бити одобрена. Уколико се то не деси у буџету за 2016. на позицији Дирекције за ГЗПИ предвиђена су средства из сопствених извора за овај пројекат, као и за пројектовање мреже за сеоски водовод, а на позицији ЈКП Богатић, обезбеђена су средства за нови бунар на изворишту, инвестиција вредна око 6 милиона динара. Проблем водоснабдевања и одвођења отпадних вода, биће главна тема сваке будуће коалиције која буде водила општину, као и проналажење средстава за суфинансирање ових пројеката, било са републичког нивоа било из ЕУ фондова. Општина Богатић је предвидела 10 милиона динара за пројектовање станице за пречишћавање отпадних вода, иновирање постојећих, али и израду нових пројеката на пољу водоводне и канализационе мреже.

Економски токови у општини нису најповољнији. Приватизацијом је угушено и оно мало производних погона, преполовио се број запослених у привреди, просечна плата у општини Богатић је нижа него у Црној Трави која је раније била синоним сиромаштва. Није ли тренутак да се коначно пољопривреда и на локалном нивоу схвати озбиљније и више не буде „неискоришћена шанса“. 

– Пољопривреда као највећа и скоро једина привредна грана у Општини, која  доноси нову вредност, је од локалних власти схваћена озбиљно и то потврђује и планирани буџет Дирекције за пољопривреду и село општине Богатић, за 2016. годину, који је планиран у висини од 27 милиона динара. Међутим, ингеренције локалне самоуправе у овој области су ограничене и оно што Општина треба да ради у будућности јесте едукација наших пољопривредних произвођача као и помоћ око њиховог удруживања, да би уопште били конкурентни на тржишту, јер велики трговински ланци осим квалитета и количина, траже и сталност у снабдевању, а ситан призвођач то сигурно не може да обезбеди. Ових дана основано је удружење малинара, свињари се поново организују, постоје и покушаји да се пољопривредници организују и путем синдиката и то су модели које треба следити. Иначе да би се привреда покренула потребни су нови производни капацитети и надам се да ће се и на том плану нешто променити у следећој години. По мојим сазнањима и разговорима које сам водио са будућим власником погона „Зорке пластике“, господином Зораном Кнежевићем, власником компаније ” ZK-Termochem”, чије је седиште у Прагу у Чешкој, а има представништво у Обреновцу, они су озбиљни у намери да у следећој години покрену озбиљну производњу и разрађују три идеје, а једна је производња погонског горива биљног порекла.

Тешко се живи у целој држави, а тек у малој и сиромашној средини. Шта локална самоуправа преудзима на плану унапређења заштите породице, младих,  материјално и социјално угрожених?

– Ове године Општина је за директна социјална давања, дакле једнократне помоћи социјално угроженом становништву, исхрану и смештај ученика, накнаде за новорођенчад, регресиран превоз ученика, издвојила 19 милиона динара, ако се ту додају и стипендије за најбоље студенте, студентске и ученичке награде, једнократна помоћ ђацима првацима, као и дотације Црвеном крсту цифра досеже преко 28 милиона динара. Са Удружењем „Каритас“ у последњих шест месеци реализујемо програм помоћи и неге у кући старим и болесним лицима, а наставићемо га и у 2016. години јер су нам од стране Министарства за рад, социјална и борачка питања одоберена средства у износу од 1,5 милиона динара. Иначе до краја године усвојићемо и Одлуку о правима и услугама социјалне заштите општине Богатић, којом ће на системски начин бити утврђене надлежности Општине у домену услуга социјалне заштите, а осим тога створити и предуслове за конкурс који је од стране министра Вулина најављен за следећу годину, а по којем ће Министарство издвојити 400 милиона динара за пројекте из сфере социјалне заштите.

И сами живите у селу, претпостављам да сте често у другим селима на подручју општине. Изгледају ли и вама села, са све мање младих и све више празних кућа  тужно и беспомоћно? Како се може вратити живот у наша села? Шта на овом плану предузима локална самоуправа?

– На жалост то је наша реалност. Да би се нешто драстично променило потребно је обезбедити посао младим људима и плате од којих могу пристојно да живе, да планирају породицу и одгајају децу или омогућити да од рада на својим имањима и пољопривредним газдинствима остварују приходе од којих може пристројно да се живи. Све остало је празна прича. Наравно ми покушавамо да одржавамо и адаптирамо Домове културе по нашим селима, здравствене амбуланте, црквене и спортске објекте, асфалтирамо улице, шљунчимо путеве, копамо канале за одводњавање, обнављамо школе, школске сале, објекте за предшколски и предприпрени програм, како би нашим грађанима омогућили да могу неке своје потеребе и активности организовати и спороводити у својим селима. Али, да ћемо на тај начин задржати младе људе да остану на селу – нисам сигуран. Ових дана са Националном службом за запошљавање потписали смо два споразума, један је отварање клуба за тражење посла за теже запошљиве категорије у Богатићу, као и самоуслужну станицу у Узвећу. То је пројекат који НСЗ спроводи са делегацијом ЕУ у Србији и финансира 12 месеци, а ако у пракси да резултате Општина која осим што ће обезбедити простор, у обавези је да обезбеди одрживост овог пројекта. Надам се да ће и отварање ових установа допринети да незапослени лакше дођу до толико жељеног посла.

Да ли се слажете да су култура и спорт истински репрезенти општине, те да на овом плану резултати „одскачу“ од резулата у другим областима?

– Наравно да се слажем и мислим да нам је све као пре свега култура и спорт – где би нам био крај. Ликовна колонија Совљак, Аматерско драмско позориште “Јанко Веселиновић”, као и његова омладинска сцена, Мешовити хор мачвански, а нарочито Фолклорни ансамбл „Ђидо“ су брендови општине Богатић, манифестације као што су Фестивал хармонике, Сабор фрулаша, ликовно стваралаштво и литерално издаваштво, такође заузимају своје место, бројне манифестације по нашим селима такође. Општина што преко КОЦ-а, као и преко конкурса за удружења из области културе издваја годишње за ове потребе око 20 милиона динара. Што се спорта тиче, ове године смо за спортска удружења издвојили 13 милиона динара, а у побољшање услова на спортским објектима, пре свега фудбалским игралиштима у Клењу, Белотићу, Бановом Пољу, Дубљу и Салашу Црнобарском још око 1,2 милиона динара. Понављам да је реновирана спортска хала у Бановом Пољу, а потписан је уговор за завршетак радова на хали Мачванске средње школе вредан 46 милона динара, који се финансира из сопствених средстава.

Шта очекујете од 2016. године? Рекли сте да је буџет рестриктиван. Шта то значи? Чега се можемо одрећи, а чега морамо?

– Буџет за 2016. годину је пре свега реалан, и планиран на основу остварених прихода у овој години и задовољи ће основне потребе наших корисника, а биће средстава и за нове инвестиције, као што су асфалтирање у вредности од 30 милиона, наставак изградње колектора за канализацију 20 милиона, као што већ рекох бушење новог бунара на изворишту ЈКП „Богатић“  6 милиона, изградња новог објекта за предшколски и припремни програм у Белотићу 6,3 милиона, реконструкција крова у ОШ “Мика Митровић” у Богатићу 5,5 милиона, надам се да ће од Министарства здравља стићи сагласност за отварање центра за дијализу у оквиру Дома здравља Богатић. За пројекте који нису ушли у буџет, а кандидовани су од наших индиректних корисника за финасирање, потражићемо решење на другој страни. Владиној канцеларији за обнову и помоћ, већ је достављено 18 пројеката, углавном везаних за санацију објеката јавне намене, пре свега школе, предшколске установе, здравствене и социјалне установе и уверен сам да ће Влада одржати обећање и финансирати реновирање и адптацију ових објеката.

Грађани су, посебно када су нечим незадовољни, строги у оценама да општинска администрација слабо ради. Колико ће примена прописа о максималном броју запослених у јавном сектору резултирати ефикаснијом администрацијом која ће задовољити захтеве грађана и смањити зависност локалног буџета од висине трансферних републичких средстава?

– И ја сам искрено незадовољан, али Управа је један сложен и инертан систем, који није лако реформисати, али се надам да ће се новом систематизацијом, која ће уследити након усвајања скупштинске Одлуке о максималном броју запослених у Управи и предузећима и установама чији је оснивач Општина ствари поправити. Ми иако по овом Закону немамо проблем са вишком запослених, имамо потребу за рационализацијом неких радних места и ово је заиста велика шанса да се направи једна функционална управа, која ће задовољити и потребе службе али и потребе грађана. Осим рацинализације отвара се могућност и за одлазак запослених који нису потребни или на својим радним местима не дају свој пуни допринос или прелазак истих путем интерног конкурса у други организациони облик. Што се трансфера тиче, иако ћемо наравно покушати да изворне приходе наплатимо у 100-постотном износу, мишљења сам да локалне самоуправе као што је наша, тешко да ће у блиској будућности бити независне од трансферних средстава, која се добијају из буџета Републике.

На пролеће ће се одржати локални избори. Какве резултате очекујете и какве су коалиције могуће. Видите ли себе и после избора на функцији председника општине?

– Очекујемо добар изборни резултат, јер се надам да ће народ реално оценити рад кадрова СПС-а у локалној самоуправи, а што се коалиција тиче наша политичка групација има широк коалициони капацитет и ако нам грађани дају поверење и будемо у прилици да утичемо на формирање нове коалиције, инсистираћемо на широкој коалицији и све групације које буду у Скупштини, су потенцијални партнери. Што се мене лично тиче, апсолутно је небитно хоћу ли остати на овој функцији, јер сам ја врхунац своје политичке каријере достигао избором на функцију председника Општине. За мене ће ово бити избори за људе, а не за странке, и ако се направи екипа људи спремних да се бави озбиљним послом у будућности и наревно оцене да сам у ове  две и по године добро обављао своју дужност можда бих и остао, али и ако будем на некој другој функцији или само одборник, трудићу се да дам свој максимум и односити се према послу и обавезама, као и у протеклом периоду. Уколико се не направи прави тим  или коалиција на власти не буде имала подршку више од 20 одборника, искрено себе не видим у будућности на овој функцији.

На крају свим грађанима општине Богатић желим све најлепше поводом Новогодишњих и Божићних празника.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *